Специјални резерват природе „Клисура реке Трешњице“

Резервати природе

Клисура реке Трешњице је стављена под заштиту ради очувања једног од последњих станишта и популације природне реткости белоглавог супа (Гyпс фулвус Хабл.) и станишта других ретких и угрожених животињских врста које насељавају живописне клисуре Трешњице и Трибуће. Атрактивност овог подручја употпуњују очувани водотоци, остаци два средњевековна утврђења и етно објекти у центру села.

Клисура се налази у Подрињу (Азбуковачки крај), на око 10 километара удаљености југоисточно од општине Љубовија. Налази се у доњем делу речног тока и протеже правцем исток-запад у дужини од неколико километара. Бистра планинска река Трешњица извире испод Повлена у западној Србији и, после 23 км дугачког тока, улива се у реку Дрину недалеко од Љубовије. Непосредно пре стапања са Дрином, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру. Дубока око 500 м, са литицама које се усправно уздижу изнад тока плаховите реке, клисура на појединим местима поприма одлике кањонске долине, посебно у зони ушћа Трибуће у Трешњицу. Наглашеној пластици клисуре доприносе бочне клисурице Дубрашнице и Сушице, устрмљене литице, сипари, отвори и поткапине.

Највећи део резервата обрастају шуме и шикаре црног граба (Царпинус ориенталис), цера (Qуерцус церрис), китњака (Qуерцус фраинетто), црног бора (Пинус нигра), клеке (Јуниперус оxyцедрус) и многих других топлољубивих врста.

У клисури Трешњице гнезде се многе птице грабљивице, попут сурог орла (Аqуила цхрyсаетос), ветрушке (Фалцо тиннунцулус), јастреба кокошара (Ацципитер гентилис), копца птичара (Ацципитер нисус) и мишара (Бутео бутео). Ипак, ова клисура се распознаје, пре свега, по колонији белоглавог супа (Гyпс фулвус), која је захваљујући организованом хранилишту, све бројнија и стабилнија.