Специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац“

Резервати природе

Природно добро “Гоч-Гвоздац” представља изузетно шумовито планинско подручје, које је као карактеристичан шумски мозаик аутохтоних врста дрвећа Србије проглашен за наставно научни истраживачки центар Србије, и као такав се већ педесет година унапређује и развија. Репрезентативност овог подручја огледа се у заступљености 650 биљних врста међу којима има ендемичних, ретких, угрожених и међународно значајних. Шумски комплекс чини 25 врста дрвећа, од којих се издвајају ендемит Балканског полуострва – планински јавор и варијетет црног бора. Поред тога посебна реткост на подручју Гоча је и сачувана заједница буково-јелових шума.

Специјални резерват природе насељава и 129 врста птица од којих су 108 гнездарице, затим 20 врста водоземаца и гмизаваца, 27 врста сисара међу којима су и видра, хермелин, велики пух и ласица.

Захваљујући природним одликама, израженом водном богатству и сачуваним остацима раног рударења још из римског периода, ово подручје, поред приоритетне научно-истраживачке функције и полигона наставе за угледно газдовање шумама одликује се туристичким потенцијалом са доминантно здравствено рекреативним карактером.

НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА

Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

ПОВРШИНА

3.957,17 ха, од чега је 3.753,90 ха у државној својини, а 203,27 ха у другим облицима својине.

РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ

На подручју Специјалног резервата природе „Гоч Гвоздац”,утврђени су режими заштите И, ИИ и ИИИ степена.

Режим заштите И степена, укупне површине 113,68 ха утврђен је на четири локалитета:

локалитет „Брезна”, површине 2,3225 ха са мешовитом састојином јеле, букве, црног бора и китњака; локалитет „Крчаник”, површине 5,0331 ха, чију основну вредност чини шума црног бора. Пи¬нус ни¬гра вар. Го¬чен¬сис; локалитет „Савин лаз”, површине 44,9147 ха, подручје обрасло заједницом субалпијске шуме букве Фа¬ге¬тум мо¬е¬си¬а¬цае субал¬пи¬нум тyпи-цум где се појединачно јавља планински јавор Ацер хел¬дре¬иц¬хии Орпх.; локалитет „Клисура Брезанске реке“, површине 61,4094 ха, са реликтним полидоминантним шумским заједницама.

Режим заштите ИИ степена, укупне површине 348,23 ха утврђен је на следећим локалитетима:

локалитет „Брезјак“, површине 9,4727 ха, са мешовитом шумом јеле, букве, јасике, брезе, горског јавора и дивље трешње; локалитет „Добре воде” површине 14,4430 ха, са најочуванијим састојинама букве и јеле са примесом горског јавора и планинског бреста; локалитет „Савин лаз“, површине 54,8213 ха, који карактерише тип шуме субалпијске букве Фагетум моесиацае субалпинум тyпицум; локалитет „Гвоздачка река” површине 13,1891 ха, са очуваним мешовитим шумама јеле и букве Абиети Фагетум Тyпицум; локалитет „Брезанска река“, површине 256,2862 ха, који карактерише комплекс ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума, шума китњака и граба (Острyо-Qуерцетум далецхампии серпентиницум).

Режимом заштите ИИИ степена обухваћено је 3495,26 ха. На простору овог режима заштите налазе се значајни локалитети и то: „Корита Цветалица” станиште линцуре; „Кањон Гвоздачке реке” станиште јоргована и „Преровска река Гајевача” у оквиру ког се налазе водотоци са малим слаповима.