Општи резерват природе „Винатовача“
Ha простору Србије постоји укупно 11 букових резервата, чија је природна вредност заснована на типичности, репрезентативности, изворном карактеру и очуваности аутохтоне заједнице мезијске букве (Fagetum moesiacae serbicum). У Србији постоји 6 резервата природе са чистом шумом букве прашумског карактера. To су: „Данилова коса”, „Фељешана”, „Кукавица”, „Винатовача”, „Голема река” и „Бусовата”.Резерват природе „Винатовача” се налази у источној Србији, на планини Бељаници, у горњем сливу реке Ресаве, у долини потока Винатовац. Налази се на надморској висини од 630-870 m, на североисточној експозицији, укупне површине од 37,43 ha. Резерват представља чисту букову састојину (Fagetum moesiacae montanum serbicum Rud.) прашумског карактера развијену на изузетно повољним земљишним и климатским условима. Појединачна стабла су висока до 46 m, јаких прсних пречника преко 1 m и старости око 200 година. Буква је овде имала оптималне услове за развој, те је повећањем бројности стабала и покровности круна, као и развитком кореновог система и значајним учешћем у изградњи дебелог слоја стеље, потискивала постепено друге врсте, градећи чисте састојине.Састојина букве прашумског типа заштићена је и проглашена као Строги природни резерват 1957. године. Због своје изузетности и очуваности Резерват „Винатовача” је 1986. године од стране учесника IUFRO (Међунарна унија за истраживања у шумарству) оцењен као репрезентативан и представља реткост и за Европу. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 37 ha и 43 а. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ Установљен је режим заштите Ι степена. ОПШТИНА/Е Деспотовац ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА – Решење о стављању под заштиту државе састојине букове шуме у шумском масиву „Јужни Кучај“ („Службени гласник НРС“, бр. 56/57) из 1957год.; – Решење број 322-13/1/74-04 – СО Деспотовац из 1974 год. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити Општег резервата природе „Винатовача“ („Службени гласник РС“, бр. 9/1995). УПРАВЉАЧ Јавно предузеће „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“
Јелашничка клисура је заштићена ради очувања станишта природних реткости, ендемо-реликтних врста српске рамондије (Ramonda serbica Pancic), наталијине рамондије (Ramonda natalia Pancic), српска вијошница (Parietaria serbica Pancic), као и 39 мезијских, 20 балканских и шест илирских ендема и субендема и очувања посебне природне вредности коју чини клисура Јелашничке реке са богатом и разноврсном морфолошком орнаметиком. Клисура се налази у Понишављу, на десетак километара источно од града Ниша. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Настала је интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене, при чему је настала уска долина стрмих страна у дужини од око 1,5 километара. Одсеци клисуре су степенасто распоређени и водном ерозијом разбијени на стеновите ртове, усамљене зупце, платна и стубове. Богата морфолошка орнаментика, која клисури даје веома атрактиван изглед, допуњена je специфичним облицима крашке ерозије: прозорцима, поткапинама, шупљинама и кавернама у стенама. Величином, лепотом и бизарношћу свога положаја посебно се истичу прозорци Кулина и Свети Илија. Подручје Јелашничке клисуре, као станиште бројних реликтних и ендемичних врста, има изузетан значај у проучавању историје живог света балканског простора. Симбол ове клисуре су: српска рамондија (Ramonda serbica) и Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), терцијерни реликти Балкана. Јелашничка клисура je, поред Сићевачке клисуре, једини локалитет на Балкану где je успостављена зона контакта између ове две ендемореликтне сестринске врсте. Оне у овој клисури граде глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae –serbicae. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 115,73 ha. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ Режим заштите II (другог) степена. ОПШТИНА/Е Ниш, К.О. Чукљеник и К.О. Јелашница. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Није било заштите пре 1995. Године. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити специјалног резервата природе „Јелашничка клисура“ („Службени гланик РС“, бр. 9/1995). УПРАВЉАЧ Јавно предузеће „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Клисура реке Трешњице“
Клисура реке Трешњице је стављена под заштиту ради очувања једног од последњих станишта и популације природне реткости белоглавог супа (Gyps fulvus Habl.) и станишта других ретких и угрожених животињских врста које насељавају живописне клисуре Трешњице и Трибуће. Атрактивност овог подручја употпуњују очувани водотоци, остаци два средњевековна утврђења и етно објекти у центру села. Клисура се налази у Подрињу (Азбуковачки крај), на око 10 километара удаљености југоисточно од општине Љубовија. Налази се у доњем делу речног тока и протеже правцем исток-запад у дужини од неколико километара. Бистра планинска река Трешњица извире испод Повлена у западној Србији и, после 23 km дугачког тока, улива се у реку Дрину недалеко од Љубовије. Непосредно пре стапања са Дрином, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру. Дубока око 500 m, са литицама које се усправно уздижу изнад тока плаховите реке, клисура на појединим местима поприма одлике кањонске долине, посебно у зони ушћа Трибуће у Трешњицу. Наглашеној пластици клисуре доприносе бочне клисурице Дубрашнице и Сушице, устрмљене литице, сипари, отвори и поткапине. Највећи део резервата обрастају шуме и шикаре црног граба (Carpinus orientalis), цера (Quercus cerris), китњака (Quercus frainetto), црног бора (Pinus nigra), клеке (Juniperus oxycedrus) и многих других топлољубивих врста. У клисури Трешњице гнезде се многе птице грабљивице, попут сурог орла (Aquila chrysaetos), ветрушке (Falco tinnunculus), јастреба кокошара (Accipiter gentilis), копца птичара (Accipiter nisus) и мишара (Buteo buteo). Ипак, ова клисура се распознаје, пре свега, по колонији белоглавог супа (Gyps fulvus), која је захваљујући организованом хранилишту, све бројнија и стабилнија. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 595,38 ha. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ Режим заштите II (другог) и III (трећег) степена. ОПШТИНА Љубовија. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Одлука о стављању под заштиту предела посебних природних одлика и лепота – део долине реке Трешњице (Број: 06-155/91-01 – СО Љубовија). АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити специјалног резервата природе „Клисура реке Трешњице“ („Службени гланик РС“, бр. 50/1993). УПРАВЉАЧ Центар за природне ресурсе НАТУРА, Београд.
Специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац“
Природно добро “Гоч-Гвоздац” представља изузетно шумовито планинско подручје, које је као карактеристичан шумски мозаик аутохтоних врста дрвећа Србије проглашен за наставно научни истраживачки центар Србије, и као такав се већ педесeт година унапређује и развија. Репрезентативност овог подручја огледа се у заступљености 650 биљних врста међу којима има ендемичних, ретких, угрожених и међународно значајних. Шумски комплекс чини 25 врста дрвећа, од којих се издвајају ендемит Балканског полуострва – планински јавор и варијетет црног бора. Поред тога посебна реткост на подручју Гоча је и сачувана заједница буково-јелових шума. Специјални резерват природе насељава и 129 врста птица од којих су 108 гнездарице, затим 20 врста водоземаца и гмизаваца, 27 врста сисара међу којима су и видра, хермелин, велики пух и ласица. Захваљујући природним одликама, израженом водном богатству и сачуваним остацима раног рударења још из римског периода, ово подручје, поред приоритетне научно-истраживачке функције и полигона наставе за угледно газдовање шумама одликује се туристичким потенцијалом са доминантно здравствено рекреативним карактером. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 3.957,17 ha, од чега је 3.753,90 hа у државној својини, а 203,27 hа у другим облицима својине. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ На подручју Специјалног резервата природе „Гоч Гвоздац”,утврђени су режими заштите I, II и III степена. Режим заштите I степена, укупне површине 113,68 ha утврђен је на четири локалитета: локалитет „Брезна”, површине 2,3225 ha са мешовитом састојином јеле, букве, црног бора и китњака; локалитет „Крчаник”, површине 5,0331 ha, чију основну вредност чини шума црног бора. Pi¬nus ni¬gra var. Go¬čen¬sis; локалитет „Савин лаз”, површине 44,9147 ha, подручје обрасло заједницом субалпијске шуме букве Fa¬ge¬tum mo¬e¬si¬a¬cae subal¬pi¬num typi-cum где се појединачно јавља планински јавор Acer hel¬dre¬ic¬hii Orph.; локалитет „Клисура Брезанске реке“, површине 61,4094 ha, са реликтним полидоминантним шумским заједницама. Режим заштите II степена, укупне површине 348,23 ha утврђен је на следећим локалитетима: локалитет „Брезјак“, површине 9,4727 ha, са мешовитом шумом јеле, букве, јасике, брезе, горског јавора и дивље трешње; локалитет „Добре воде” површине 14,4430 ha, са најочуванијим састојинама букве и јеле са примесом горског јавора и планинског бреста; локалитет „Савин лаз“, површине 54,8213 ha, који карактерише тип шуме субалпијске букве Fagetum moesiacae subalpinum typicum; локалитет „Гвоздачка река” површине 13,1891 ha, са очуваним мешовитим шумама јеле и букве Abieti Fagetum Typicum; локалитет „Брезанска река“, површине 256,2862 ha, који карактерише комплекс ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума, шума китњака и граба (Ostryo-Quercetum dalechampii serpentinicum). Режимом заштите III степена обухваћено је 3495,26 ha. На простору овог режима заштите налазе се значајни локалитети и то: „Корита Цветалица” станиште линцуре; „Кањон Гвоздачке реке” станиште јоргована и „Преровска река Гајевача” у оквиру ког се налазе водотоци са малим слаповима. ОПШТИНА/Е Краљево и Врњачка Бања. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Није било заштите пре 2014. године. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Гоч-Гвоздац“ („Службени гласник Републике Србије“, бр. 99/2014). УПРАВЉАЧ Јавно предузеће „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке“
Река Милешевка je између планинских масива Златара и Јадовника формирала дивљу кречњачку клисуру дугу 24 km. Ова клисура достиже дубину од чак 1.230 m, а на појединим местима се сужава на свега 4 m. Специфичан географски положај, геолошке, геоморфолошке и климатске карактеристике утицали су на то да је клисура Милешевке једно од најинтересантнијих флористичких и фитогенетских подручја на простору Србије. Овде су, у виду савршеног мозаика, развијене богате ендемореликтне заједнице шума, стена и сипара. Изразито богатство флоре тумачи се очуваношћу екосистема и рефугијалним карактером станишта. Да је клисура Милешевке центар диверзитета на простору западне и југозападне Србије потврђује и најјужније изоловано налазиште ендемо – реликтне „краљице“ свих четинара – Панчићеве оморике (Picea omorica). Од 27 биљних заједница, најзначајније и најинтересантније су мешовите шуме Панчићеве оморике (Picea omorica), букве (Fagus moesiaca), питомог кестена (Castanea sativa), црног граба (Ostrya carpinifolia), црног бора (Pinus nigra) и граба (Carpinus betulus). Посебну естетску вредност имају њене неприступачне литице са очуваним и веома старим примерцима црног бора импозантних димензија и кишобранастих крошњи. Присуство гнездеће колоније белоглавог супа (Gyps fulvus) на овом подручју представља једну од најзначајнијих орнитолошких вредности простора, посебно ако се има у виду угроженост ове врсте у Србији. Ово је друга по величини колонија белоглавог супа у Србији и једна од већих на подручју Балкана. Њена заштита је од националног и међународног значаја. Осим белоглавог супа (Gyps fulvus), овде се евидентирани и сури орало (Aquila chrysaetos), орао змијар (Circaetus gallicus), сиви соко (Falco peregrinus), дрпавац (Crex crex), пузгавац (Tichodroma muraria), буљине (Bubo bubo) и друге национално и глобално заштићене врсте. Клисура Милешевке је рефугијум и за многе сисарске врсте и погодна „саобраћајница“ за кретање: срне (Capreolus capreolus), дивокозе (Rupicapra rupicapra), медведа (Ursus arctos) и видре (Lutra lutra). На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који je основао краљ Владислав Немањић између 1219. и 1237. године, као своју гробну цркву. У Милешеви су се све до 1594. године, почивале мошти светог Саве, највећег српског светитеља. Манастир je надалеко познат и по чувеној композицији, милешевском Белом анђелу. На 2 km од манастира се налази средњевековни град Милешевац, смештен на врху стрмог и стеновитог кречњачког масива којим се завршава клисура. Време градње није поуздано познато, али je његов настанак засигурно повезан са одбраном манастира Милешева. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 1.244,14 ha. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ Успостављени су режими заштите I, II и III степена. ОПШТИНА/Е Пријепоље. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА – Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-6/76 од 11.05.1976. године; – Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење о допуни решења о стављању под заштиту дела природног подручја на коме се налази клисура позната под именом „Клисура реке Милешевке“ од 22.9.1980. године; – Строги природни резерват „Равниште“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-5/76 од 11. маја 1976. године. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о проглашењу специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке“ („Службени гласник РС“, бр. 104/2014). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Сува планина“
Сува планина је масив са изузетним појавама и облицима крашког рељефа и ризница седимената различите старости богатих фосилном флором и фауном. До сада је на Сувој планини забележено присуство 1261 биљне врсте, што чини трећину целокупне српске флоре. Међу њима, значајан број врста је реликтне старости и ендемичног карактера. Најистакнутији представници флоре су Панчићева кандилка (Aquilegia pancicii) и српска ружа (Rosa serbica), локални ендемити ове планине. Суву планину карактерише и изражен вегетацијски диверзитет. Присутни су храстов, буков и четинарски шумски појас завршно са бором кривуљем (Pinus mugo), а унутар њих и бројне заједнице ливада, пашњака, стена, сипара и камењара. Бројне екосистеме насељава разноврсна фауна. До сада је проучено 259 врста инсеката, 80 дневних лептира, 14 врста водоземаца и гмизаваца, 13 врста риба, 139 врста птица и 25 врста сисара. Суву планину настањују велики мрмољак (Triturus cristatus), шумска корњача (Testudo hermanni), поскок (Vipera ammodytes), сури орао (Aquila chrysaetos), снежна волухарица (Chionomys nivalis), вук (Canis lupus), срна (Capreolus capreolus) и дивља свиња (Sus scrofa) и многе друге међународно значајне врсте. Традиционални начин бављења сточарством, виноградарством и воћарством, као и многобројни карактеристични етно-објекти с краја XIX века, вредно су и препознатљиво културно наслеђе заштићеног подручја. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 18.116 hа 68 a 97 m². РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ I, II и III степен заштите. Режим заштите I степена – строга заштита (848 hа 20 а 95 m² односно 4,68 % подручја), успоставља се на делу подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Овај простор се протеже од врха Мосор, преко врха Соколов камен, врха Трем, Точила и Смрдана све до Ржанца и Дивне горице. Обухвата и литице испод ових врхова на северној страни планине. Режим заштите II степена – активна заштита (2.194 hа 54 а 37 m² односно 12,11 % подручја) се успоставља на делу подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. To су простори Валожја и сам врх Големо Стражиште и издвојени простор Рубовац-Церје (Ребрине). Режим заштите III степена – активна заштита и могућност одрживог коришћења (15.073 ha 93 а и 65 m², односно 83,21% подручја) се успоставља на делу подручја са делимично измењеним и/или измењеним екосистемима од научног и практичног значаја, и захвата целокупан простор у границама заштите, а који нису под другим режимима заштите. ОПШТИНА/Е Сува планина се налази у источној Србији, у југозападном делу Карпато-балканског планинског система, на територији општине Нишка Бања, Гаџин Хан и Бела Паланка. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Није било заштите пре 2015. године АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Сува планина“ („Службени гласник РС“, бр. 72/2015). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“
Специјални резерват природе „Јерма“
Природно добро се налази у Југоисточној Србији и обухвата масиве Гребена и Влашке планине као и већи део слива реке Јерме (притоке Нишаве). Специјални резерват природe “Јерма” чини јединствен комплекс долина и кречњачких клисура са импозантним литицама, високим преко 700 m, са бројним пећинама, јамама, увалама, вртачама и остењацима. Читавим простором доминира кречњачки масив Асеново кале висок 1.032 m. Природно добро изузетне флористичке и фитоценолошке разноврсности са екосистемима и присуством великог броја ендемичних, ендемо-реликтних, ретких и угрожених врста. Од укупно 901 биљне врсте, колико је до сада пописано у овом резервату, 77 их припада групи ендемита и субендемита (Pulsatilla montana subsp. bulgarica, Centaurea nyssana, Paries taria serbica, Corydalis pirotensis, Parietaria serbica, Eryngium serbicum итд.). Од животињских врста на заштићеном подручју је евидентирано 110 врста птица, 25 врста сисара, 11 врста водоземаца и гмизаваца, 9 врста риба, 181 врста лептира, 27 врста пипа, 2 врсте псеудоскорпија и други бескичмењаци. Посебно је значајно присуство већег броја ретких или угрожених заштићених врста птица и сисара. У природном добру живи или се повремено среће 44 врсте птица од међународног и 52 врсте од националног значаја заштите. Најзначајније птице гнездарице с аспекта заштите су сури орао (Aquila chrysaetos), риђи мишар( Buteo rufinus), јаребица камењарка (Alectoris graeca), прдавац (Crex Crex), буљина (Bubo bubo) и др. Међу заштићеним сисарима, најзначајније је присусутво угрожених врста слепих мишева (Rhinolophus ferrumequinum. R. hipoposideros, Myotis myotis), видре (Lutra lutra) и риса (Lynx lynx). На заштићеном подручју срећу се и две ендемичне псеудоскорпије (Roncus sotirovi и Roncus strachor) и два ендемична пећинска бескичмењака (Serboilus lucifugus и Hiloniscus sp.) чија је заштита је од посебног националног значаја. Изузетној предеоној разноврсности и лепоти посебну атрактивност дају изразити геоморфолошки облици, бројни спелеолошки објекти, али и интересантни и значајни хидрографски феномени и процеси. Вредности хидрографско-хидролошких појава су изражене кроз разноврсност подземних и површинских вода, крашких извора и термоминералних вода специфичног састава. Као посебно значајни спелеолошки објекти издвајају се пећина Ветрена дупка (са каналима дугим око 4.000 m) и јама Пештерица (дубока 160 m). У клисури се надомак села Поганово налази манастир са црквом Св. Јована Богослова. Подигнут је током XIV века, у време српске средњовековне државе. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 6.994 ha 40 а 77 m2. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ Успостављени су режими заштите I, II и III степена заштите. ОПШТИНА/Е Бабушница, Димитровград, Пирот. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Подручје Јерме је први пут заштићено Решењем о претходној заштити Специјалног резервата природе „Јерма“ (“Службени гласник РС”, бр. 55/2008) од 27.05.2008. године). АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Јерма“, 05 број 110-8903/2014-1 („Службени гласник РС“, бр.101/2014). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Ртањ“
Ртањ је издвојена планинска целина изузетних геолошких, геоморфолошких, биолошких, историјских и естетских вредности. Посебну вредност представља специфичан крашки рељеф стрмих падина, са дубоким јамама и доминантним купастим врхом Шиљак, од којег се под различитим угловима спуштају планинске падине. Нарочито су интересантни крашки облици рељефа са бројним дубоким јамама и различитим облицима есхумираног субкутаног краса. Језгро планине изграђено је од творевина девонске старости, измењених магматском активношћу. Преко њих у воденој – морској средини стварани су карбонатни седименти мезозоика који данас највећим делом изграђују планину. Почетком најмлађе геолошке ере, кенозоика, Ртањ се издигао и прешао трајно у копнену фазу. Тада започињу процеси распадања стена и ерозије којима се обликује Ртањ, а чији продукти су се у току неогена таложили у слатководним басенима (моравском и сокобањском) који су окруживали планину. Падине окренуте северу су углавном обрасле шумама. Својом лепотом и старошћу се издваја мешовита заједница јеле (Abies alba) и букве (Fagus moesiaca), која допире до самог Шиљка. Падине окренуте југу су обрасле заједницама камењара, пашњака и жбуња. Ове су заједнице флористички веома богате и разноврсне. Значајна је појава реликтног степског бадемића (Prunus tenella), и више врста орхидеја. Симбол Ртња су познати ртањски чај (Satureia kitaibelii) који се традиционално на овој планини сакупља, а ртањска метвица (Nepeta rtawensis) је стриктни локални ендемит Ртња који је због изузетно ограниченог распрострањења заштићен законом. Од животињских врста је нарочито интересантан кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii), који има статус строго заштићене врсте у Србији. Многобројни истражени археолошки и сакрални објекти, објекти народног градитељства, стари рударски копови, објекти споменичког карактера, као и други вредни објекти, репрезенти су стваралаштва свога доба. Поред несумњивог историјског значаја, имају посебне архитектонске вредности. Ради се о јединственој архитектури којом је обликован овај предео, без претераног нарушавања природног склада. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 4.997,17 hа. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ I, II и III степен заштите. Режим заштите I степена – строга заштита (303,76 hа, односно 6,08 % подручја), успоставља се на делу подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Режимом I степена заштите обухваћен је шири простор раније заштићеног природног добра Резервата „Ртањ“. Режим заштите II степена – активна заштита (1.780,34 ha, односно 35,62% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја и посебно вредним пределима и објектима геонаслеђа. У режиму заштите II степена су целине: Кусак-Ледничка страна и Гола планина-Костадиновица. Режим заштите III степена – проактивна заштита (2.913,06 ha, односно 58,30% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја који није под режимима заштите I и II степена. ОПШТИНА/Е Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпато-балканског планинског система, у општинама Бољевац и Сокобања. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Резерват „Ртањ“ је стављен под заштиту Решењем број 01 – 468 од 16.9.1959. године Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Ртањ“ („Службени гласник РС“, бр. 18/2019). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Строги природни резерват „Кукавица“
Строги резерват природе “Кукавица”, највећи резерват чисте букове шуме (Fagetum moesiacae serbicum Rud.), аутохтоне, спонтано развијене шумске заједнице потпуног склопа, повољних станишних услова, са стаблима букве старости око 140 година. Простире се на југоистоку Србије на обали Јужне Мораве, у Пчињском и Јабланичком округу. Планински масив Кукавице припада Родопском планинском систему, а највиши врх је Влајина на 1442 m надморске висине. Геолошка подлога претежно је сачињена од гнајса у фази распадања, насталих метаморфозом ситнозрних кластита. Матични супстрат чине претежно кристаласти шкриљци, а земљишта припадају развојној серији на киселим и силикатним стенама. Најзаступљенији тип земљишта су кисела смеђа земљишта, профила А-(В)-С. Заштићени шумски екосистем резервата припада комплексу мезофилних букових и буково- четинарских типова шума. Очуваност састојине прашумске структуре у резервату природе „Кукавица“ основа је за очување геофонда букве и њених заједница. У вегетацијском појасу од око 500 m, односно висинском дијапазону од 670 m до 1200 m н.в. промена орографских и едафских карактеристика условила је појаву више различитих заједница, односно типова букових шума које имају еколошку вредност и биолошку стабилност строго заштићене планинске букове заједнице. На простору резервата јављају се следећи типови букових шума: ➢ Типична планинска шума букве (Fagetum moesiaceae montanum typicum), ➢ Планинска шума букве са слаборазвијеним зељастим покривачем (Fagetum moesiaceae montanum nudum- pauperum) и ➢ Ацидофилна шума букве са Бекицама (Luzulo- Fagetum moesiaceae). Простор Кукавице богат је сливовима Кукавичке, Јабуковачке, Рдовске, Летовичке, Јастребачке и Бистричке реке. На простору резервата, као и у ширем окружењу, постоји велики број различитих и разноврсних станишта многобројних врста фауне и флоре. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 75,76 ha. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ Успостављен је режим I степена заштите. ОПШТИНА/Е Владичин Хан, КО Рдово, Зебинце. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Решењем о заштити строгог резервата природе „Кукавица“, скупштине општине Владичин Хан бр. 021-26/80-4 из 1980. године, стављена је под заштиту чиста састојина букве (Fagus moesiaca). АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о проглашењу строгог резервата природе „Кукавица“, 05 број 110-11526/2014 („Службени гласник Републике Србије“ 107/2014). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Специјални резерват природе „Увац“
Специјални резерват природе „Увац” налази се на југозападу Србије, у зони Старог Влаха. Обухвата део клисуре реке Увац и њених притока Вељушнице, Кладнице и Тисовице. Ово је простор очуваних геоморфолошких феномена, односно репрезентативних облика крашког и флувиокрашког рељефа – јединствено по укљештеним меандрима Увца и његових притока, као и по великом броју подземних облика крашког рељефа (поткапина, пећина и јама). Посебно се истиче Ушачки пећински систем, најдужи пећински систем у Србији (6.185 m), кога чине Ушачка пећина, Ледена пећина и Ушачки бездан. Осим тога, на овом простору, изузетно су значајне Тубића пећина (798 m) и Баждарска пећина (617 m). Природна целина клисурe реке Увца представља станиште једне од најређих врста лешинара код нас, белоглавог супа (Gyps fulvus). Евидентирано је око 233 јединке (по процени око 270), што представља највећу репродуктивну групу ове врсте на Балкану. Белоглави супови су успели да се одрже у рефугијалним стаништима кањонских и клисурастих делова реке Увац и њених притока. На овом подручју занимљивих морфолошких, хидролошких и генетских обележја гнезде се и срећу и друге ретке и угрожене птице: сури орао (Aquila chrysaetos), орао змијар (Circaetus gallicus), сиви соко (Falco peregrinus), велики ронац (Mergus mergan¬ser), дрпавац (Crex crex), буљина (Bubo bubo) и друге. Од представника фауне, карактеристично је присуство ретких и угрожених сисара, као што су: рис (Lynx lynx), видра (Lutra lutra), и слепи мишеви. Пећине Увца су станиште ендемичних врста инсеката из рода Remyella и Duvalius. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 7.543 ha. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ Успостављен је режим заштите II степена. ОПШТИНА/Е Нова Варош и Сјеница. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА – Строги природни резерват Павловића брод – Решење о стављању под заштиту државе дела природног подручја Клисуре реке Увац на месту званом Павловића брод број 633-7/71-02 – СО Нова Варош; – Специјални резерват природе „Клисура реке Увац“ – Уредба о заштити специјалног резервата природе Клисура реке Увац („Службени гласник РС“ бр. 50/1995). АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити Специјалног резервата природе Увац („Службени гласник РС“, бр. 25/2006 и 110/2006). УПРАВЉАЧ Друштво с ограниченом одговорношћу „Резерват Увац“.