Предео изузетних одлика „Планина Јелица“
Природно добро планина Јелица, у западној Србији је планинска регија облика греде, засечене долинама, изнад којих су врхови просечне висине 800-900м. Јелица има динарски правац пружања, северозапад-југоисток у дужини од 30км, чинећи природну границу између Драгачевске потолине и Чачанско-краљевачке котлине у крајњим североисточним деловима Старовлашко-рашке регије. Поред највишег врха планине Црне стене (929м н.в.), већи врхови су: Небош (894м н.в.), Вериње (874м н.в.), Градина (849м н.в.), Стјеник (825м н.в.) и Рајачки вис (818м н.в.). Подручје је сложене геолошке грађе и изграђено је од метаморфних стена и магматита, као и од седимената мазозојске и кенозојске старости. Захваљујући специфичној геолошкој грађи, педолошком покривачу, богатству воде, карактеристикама климе омогућен је опстанак разноврсног живог света. У флористичком саставу на Јелици утврђено присуство 630 врста. Укупно 101 врста ужива национални и међународни значај, 6 врста се налази у категорији строго заштићених врста, док је заштићених врста 65. Из категорије заштићених врста, укупно 43 врсте налазе се на Уредби о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне. Утврђено је присуство 16 врста из фамилије орхидеја. Од свих врста, као посебне могле би се издвојити две строго заштићене врсте биљака Китаибела витифолиа Wиллд.-кадивка и Тхелyптерис палустрис Сцхотт-барска папрат. Јелица је нова тачка у распрострањењу ове две врсте, које се налазе на Другој прелиминарној црвеној листи одабраних група биљака, бескичмењака, кичмењака и гљива Србије. На простору Јелице присутне су још 32 реликтне и 7 ендемичних врста. Значајан део планине Јелице прекривен је шумском вегетацијом. Најнижи појас шума чини храстов појас, унутар ког су очуване термофилне шумске заједнице. То су површине под климатогеном шумом храстова сладуна и цера (Qуерцетум фраинетто-церрис). На гребенима и међудолинским косама налази се китњакова шума типа Qуерцетум петраеа, а у увалама и на стрмим осојним странама брдска букова шума (Фагетум моесиацае субмонтанум). На већим надморским висинама (изнад 800м) брдска букова шума прелази у планинску букову шуму (Фагетум моесиацае монтанум). Подручје Јелице представља и потенцијално Натура 2000 подручје-пСЦИ „Јелица“ одабрано због два типа станишта: мезијске шуме букве (91W0) и источне шуме медунца (91АА) на површини преко 50% заштићеног подручја. У шумама Јелице присутно је око 60 дрвенастих и жбунастих врста дрвећа, а од укупно 38 врста дрвећа које су наведене у списку ТБФРА – 14 врста је заступљено као реликтне, ретке и ендемичне. У границама заштићеног подручја Предео изузетних одлика „Планина Јелица“, и то само у појединачним водотоцима (као што су Јежевачки поток и Петничка река), евидентирана је само 1 врста рибе и то поточна мрена (Барбус балцаницус), која представља врсту од националног и међународног значаја. Од осталих акватичних организама издваја се присуство поточног рака (Аустропотамобиус торрентиум) у Јежевачком потоку, врсте декаподног рака која има статус строго заштићене дивље врсте на националном нивоу, а и од међународног је значаја. Забележено је присуство 9 врста водоземаца и 9 врста гмизаваца од укупног броја врста који живе у Србији. Од евидентираних 18 врста, 12 врста су строго заштићене, док су 3 заштићене дивље врсте. На подручју планине Јелице најбројнији представници водоземаца су даждевњаци (Саламандра саламандра) и грчке жабе (Рана граеца), нађени на скоро свим водотоковима и другим воденим стаништима. Од представника фауне инсеката на планини Јелици евидентирано је 49 врста инсеката из редова правокрилаца (Ортхоптера), лептира (Лепидоптера) и тврдокрилаца (Цолепотера), од којих су 3 врсте строго заштићене и 1 заштићена дивља врста које истовремено имају међународни значај. На подручју планине Јелице забележено је укупно 100 врста птица. Највећи део евидентираних врста птица (69) имају статус гнездарица, док су укупно 9 врста могуће/вероватне гнездарице. Највећи број врста птица на овом подручју је строго заштићено и има национални значај, а евидентирано је 18 врста са међународним значајем (Додатак И Директиве о птицама). Заштићено подручје стално или повремено настањује око 40 врста сисара, што је мање од половине врста до сада регистрованих на тлу Србије. Од карактеристичних степских врста јављају се пољска волухарица, зец и ласица. У кречњачким стенама развијени су облици рељефа карактеристични за карстне терене. Издвајају се прозорац „Стјеничко окно“, пећина св. Јована Стјеничког, Савина пећина, као и многобројни видиковци. Заштићеном подручју посебну вредност дају заштићена непокретна културна добра: споменик културе Манастир Стијеник (Бањица, град Чачак), споменик културе од великог значаја Црква Светог Николе у Јежевици (град Чачак) и Археолошко налазиште Градина у Грабу (општина Лучани); као и археолошки локалитети: Црквине (Бањица, град Чачак) и Манастир (шума изнад манастира Стијеник).
Предео изузетних одлика „Планина Рудник“
Планина Рудник је највиши планински предео централне Србије са највишим врхом, Цвијићев врх, од 1132 м н.в. Карактеришу је релативно добро очувана природна и полуприродна станишта као и богата хидрографска мрежа. То је пре свега шумско подручје са очуваним листопадним шумама које се и данас налазе у повољном стању. Очуваност примарних станишта обезбеђује присуство бројних ретких и угрожених врста које доприносе да се биодиверзитет ове планине издваја у односу на остале делове Шумадије. На подручју планине Рудник утврђено је присуство 698 биљних таксона, од којих нарочиту вредност представљају ендемичне биљне врсте. Различити типови вегетације, који се неравномерно смењују, условили су велико богатство фауне ужег и ширег подручја планине Рудник коју чине 45 врста сисара, 117 врста птица, 20 врста водоземаца и гмизаваца, 62 врсте инсеката и 10 врста риба. Велики број забележених врста је строго заштићен према националном законодавству, а значајан број представља и врсте од међународног значаја. Посебну вредност представља локалитет „Велики Штурац“, издвојен као најочуванији део планине Рудник са остацима аутохтоних букових шума, заштићен још давне 1959. године као резерват природе, данас обухваћен режимом заштите И степена. Због свих својих вредности подручје планине Рудник препознато је као Подручје од значаја за Европску заједницу (пСЦИс – Ситес оф Цоммунитy Импортанце) „Рудник планина“, а представља и део Потенцијалног Подручја од посебне заштите (пСПА – Специал Протецтион Ареас) „Рудник-Гружа“. Поред богатог биодиверзитата, подручје Рудника има веома богату и бурну историју кроз коју је постојала изражена интеракција човека и природе, пре свега због постојања значајних лежишта минералних сировина која се и данас користе, што је један од основних покретача богате културне баштине на овом подручју. Укупна површина ПИО „Планина Рудник“ износи 10.019 ха. На подручју Предела изузетних одлика „Планина Рудник“ издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите И, ИИ и ИИИ степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручје под режимом заштите И степена заузима површину од 13,95 ха (0,14% укупно заштићене површине), под режимом ИИ степена 207,82 ха (2,07% укупно заштићене површине) и под режимом ИИИ степена 9798,03 ха (97,79% укупно заштићене површине). Према утврђеним границама Предео изузетних одлика „Планина Рудник“ административно се налази на територијама града Крагујевца, као и на територији општина Горњи Милановац и Топола. Студија заштите ПИО „Планина Рудник“ је 11.04.2023. достављена надлежном Министарству заштите животне средине на даљу процедуру. На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе Министарство заштите животне средине обавестило је јавност о поступку покретања заштите природног подручја И (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Планина Рудник“. Даном постављања обавештења (29.08.2023. године) на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја.
Национални парк „Кучај-Бељаница“
Кучајско-Бељанички планински масив има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре. Морфолошки је јасно издвојен речним долинама са специфичном крашком морфологијом и хидрогеологијом. Као посебне вредности геоморфолошког карактера издвајају се: сложена, композитна долина реке Ресаве (са суженим кањонским и клисурастим деловима), увала Речке (са формираним периглацијалним облицима рељефа – туфурима), велика стеновита капија прераст Самар и крашка оаза – Дубашница (са репрезентативним крашким облицима рељефа, предложена за геопарк крашког рељефа). У заштићеномподручју се налази изузетно хидролошко богатство, о чијој разноврсности сведочи више од 30 објеката хидролошког наслеђа – репрезентативних водних појава: крашких врела, водопада и слапова, понорница. На Кучајско-бељаничком планинском масиву досад је евидентирано око 150 спелеолошких објеката, од којих неки имају хидрогеолошку функцију извора (врела) или понора. Посебну геолошку вредност представљају површински и подземни облици крашког рељефа као и бројни крашки извори – Мало врело, Бук, Бељевинска врела и сл. Посебно се истичу снажна крашка врела контактног типа, велике издашности и великог колебања издашности, преко којих се дренира велика крашка издан. Јављају се у подножју планинског простора и представљају главне изворе пијаће воде за шире подручје. Квалитет вода је веома висок што представља једну од темељних вредности овог простора. У флористичком смислу, најразноврсније и најзначајније области представљене су клисурама и кањонима са бројним реликтним заједницама и рефугијалним стаништима на кречњачким литицама, стенама и камењарима. Захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, на овом простору су нашле станиште бројне ретке и угрожене биљне врсте – од укупно 982 (што чини око 25% укупне флоре Србије) 34 врсте су у категорији строго заштићених биљних врста, 33 припадају ендемичним таксонима, а 40 реликтним биљним врстама. Најзначајнији су реликти терцијарне старости у оквиру којих се посебно истичу ендемореликтне врсте: Ацер интермедиум, Едраиантхус сербицус, Рамонда сербица и др. Простор заштићеног подручја се убраја у један од најшумовитијих, не само у Србији већ и шире, при чему шумски комплекси букве спадају међу најочуваније и најпродуктивније. Неке реликтне врсте, које се иначе ретко срећу у Србији, као на пример орах, јоргован и мечја леска, заступљене су у приличној бројности. Нарочито се истичу реликтне заједнице полидоминантног састава, прашумског карактера и сложене структуре. То су површине некадашњих резервата – „Винатовача“ и „Бусовата“, у којима се налазе најквалитеније високе букове шуме планинског региона. Евидентирано је укупно 11 врста риба, представника 3 фамилије. Са Прелиминарног списка врста за Црвену листу кичмењака Србије, на овом подручју је од рибљих врста присутна поточна пастрмка (Салмо трутта). У складу са Законом о заштити природе и Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016) , од присутних врста су од значаја поточна пастрмка (Салмо трутта), двопругаста уклија (Албурноидес бипунцтатус), поточна мрена (Барбус балцаницус), кркуша (Гобио гобио), клен (Сqуалиус цепхалус) и пеш (Цоттус гобио), који имају статус заштићене дивље врсте. Забележено је присуство укупно 11 врста батрахо и херпетофауне (пет врста водоземаца и шест врста гмизаваца), што чини 23,4% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије. На овом подручју је до сада забележено око 124 врсте птица, а реална бројност врста се креће око 150. Број гнездарица се креће око 100 врста. Највећи део присутних врста птица (око 100) на овом подручју је строго заштићен према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016), а 20 врста птица припада групи заштићених врста. Богатство орнитофауне свакако опредељује читав простор као „подручје од изузетног значаја за птице“ (ИБА). У погледу фауне сисара подручје припада тзв. источној зони високог диверзитета, са до сада регистрованим присуством око 70 врста, што чини преко 70% укупне фауне сисара код нас. Посебно богатство представљају слепи мишеви – представљени са 26 врста, и крупни сисари, од којих многи имају велики економски значај. На прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије, налазе се 53 врсте сисара. На основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, у режиму „строго заштићена дивља врста“ се налази њих 34, а у режиму „заштићена дивља врста“ 24. Имајући у виду овако дефинисан простор, постојеће стање на терену, циљеве заштите и постојећу законску регулативу, оцењено је да планинско подручје Кучај-Бељаница испуњава све неопходне услове за заштиту као Национални парк „Кучај-Бељаница“. Укупна површина будућег заштићеног подручја износи 45.371,62 ха. Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) за Национални парк „Кучај-Бељаница“ је утврђена И (прва) категорија – заштићено подручје од изузетног значаја. На подручју Националног парка „Кучај-Бељаница“ издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите И, ИИ и ИИИ степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручја под режимом заштите И степена заузимају укупну површину од 3.042,77 ха (6,71% укупно заштићене површине), под режимом заштите ИИ степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ха (51,16 % укупно заштићене површине) и под режимом заштите ИИИ степена заузима укупну површину од 19.115,31 ха (42,13% укупно заштићене површине). Према утврђеним границама Национални парк „Кучај – Бељаница“ административно се налази на територијама општина Деспотовац, Жагубица и Бољевац и на територији града Бора. Студија заштите Национални парк „Кучај-Бељаница“ достављена је 21.12.2021. године надлежном Министарству заштите животне средине на даљу процедуру. На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе Министарство заштите животне средине обавестило је јавност о поступку покретања заштите природног подручја И (прве) категорије, као Национални парк „Кучај-Бељаница“. Даном постављања обавештења (05.01.2022. године) на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја.