ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЛАТФОРМЕ НИМОС
Стручни сарадници Завода за заштиту природе Србијеприсуствовали су 29. маја презентацији Националног интелигентног мониторинг система шума Републике Србије, јединствене платформе коју су развили истраживачи Института за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада. Презентацију је организовало Министарство заштите животне средине Републике Србије у Пословном клубу „Кошутњак“ Привредног друштва „Србијашуме“. У уводном обраћању Министарка заштите животне средине Републике Србије Сара Павков истакла је да је Национални интелигентни мониторинг систем шума Републике Србије пројекат који је проистекао из домаће научно-истраживачке заједнице, а стављен је на располагање држави и природи. „Из српског знања, од српских научника, од људи који желе и воле да раде за своју земљу, развијен је паметни систем за предикцију и мониторинг у реалном времену од кога ћемо сви имати бенефите, а пре свега шумски екосистеми Републике Србије“ поручила је Павков.„Директно путем овог система управљачи шума ће добијати у реалном времену аутоматска обавештења о променама и потенцијалним ризицима на терену чиме ће време од уочавања проблема до реакције бити значајно скраћено“ додала је Павков. У поздравном обраћању, присутнима су се обратили и Крсто Јањушевић, в.д. директора ПД „Србијашуме“, проф. др Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство и животну средину и Владимир Николић, в.д. директора Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након уводних излагања, др Дејан Стојановић из Института за низијско шумарство и животну средину као аутор представио је детаље Националног интелигентног мониторинг система шума Републике Србије. Суштина ове платформе се огледа у сакупљању европских и америчких сателитских снимака Републике Србије и просторних података српских предузећа која се баве шумама, а на основу којих ће вршити аутоматску обраду у реалном времену. На основу те обраде долазиће се до бројних података о тренутном стању шума у Републици Србији, од њихове виталности и њене угрожености, преко стања прираста, биомасе, угљеника и биљних штеточина до ризика од шумских пожара и самих пожара.
Учешће у Карпатском LIFE SNaP пројекту
У пролеће 2026. године Република Србија је, као потписница Конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата (Карпатска конвенција), поднела национални предлог учешћа у „LIFE SNaP” пројекту Европске Уније. LIFE SNaP (Strategic Nature Project) је облик вишегодишњег пројекта (девет година у конкретном случају) у оквиру програма „LIFE” Европске Уније намењен очувању природе и биодиверзитета на територији више држава, у овом случају држава Карпатског региона. Одлука Србије да учествује у овом пројекту проистиче из договора држава потписница Карпатске конвенције, постигнутог на 16. састанку Комитета за имплементацију ове Конвенције који је одржан почетком новембра 2025. године у Београду. Карпатски LIFE SNaP пројекат састоји се од девет радних пакета од којих је Србија изразила спремност да учествује у четири и то: еколошка повезаност и обнова екосистема; заштита великих звери; одрживо и природи блиско шумарство и заштита старих шума и заштита и управљање агробиодиверзитетом. У оквиру сваког радног пакета је предвиђена реализација по неколико различитих тема. Активности Републике Србије у оквиру Карпатског LIFE SNaP пројекта реализују Министарство заштите животне средине, Завод за заштиту природе Србије и Национални парк „Ђердап”. Карпатска конвенција је усвојена 2003. године у Кијеву, са циљем свеобухватног и заједничког приступа држава потписница заштити и одрживом развоју Карпата. Конвенцију је потписало свих седам држава на чијој територији се налази планински масив Карпата (Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Румунија, Украјина и Србија). Карпати, друга највећа планинска област у Европи (одмах иза Алпа), уточиште су, између осталог, најбројнијих европских популација врста великих звери (мрки медвед – Ursus arctos, рис – Lynx lynx и вук – Canis lupus), домаћин су прашума Европе и извориште великих европских река, Тисе, Висле и Дњестра, а кроз њих протиче и друга највећа европска река, Дунав. Ове планине су и чувари јединственог културног наслеђа и традиције. Зато је њихово очување препознато као значајно на европском нивоу.
Истраживања Букуље за заштиту природе
За потребе израде Студије заштите, мултидисциплинарни тим стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије током априла и маја 2026. године наставио је теренска истраживања и валоризацију простора планине Букуља. Истраживања су започета у октобру и новембру 2025. године, а њима су обухваћене све области потребне за израду Студије, геологија, геоморфологија, хидрологија, биологија (ботаника, ихтиологија, орнитологија, мамологија, ентомологија, херпетологија…) шумарство, просторно планирање, екологија и др. Букуља је планина вулканског порекла у Шумадији, у чијем подножју се налази Аранђеловац. Њено подручје највећим делом чини шумски простор под аутохтоном вегетацијом, где се истичу чисте брдске букове шуме (Fagetum moesiacae submontanum). Поред њих, аутохтону вегетацију простора чине и шуме различитих храстова: сладуна (Quercus frainetto), цера (Quercus cerris) и китњака (Quercus petraea). Истраживањима су евидентиране и бројне заштићенe дрвенастe врстe према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, и то: клокочика (Staphylea pinnata), дивља ружа (Rosa canina), бодљикава кострика (Ruscus aculeatus), широколисна кострика (Ruscus hypoglossum), ситнолисна липа (Tilia cordata Mill.), бели глог (Crataegus monogyna Jacq), дрен (Cornus mas) и сл. Добро очувани шумски екосистеми Букуље испресецани су бројним планинарским стазама, потоцима, јаругама и шумским влакама. Планина представља и водно заштитну зону која са две акумулације (Букуљско и Гарашко језеро) има изузетан значај за водоснабдевање итуграда Аранђеловца са околином, као и за очување квалитета подземних вода. Теренским ихтиофаунистичким истраживањима у водама на простору Букуље евидентирано је 18 врста риба од којих је шест заштићено, а две, балкански вијун (Sabanejewia balcanica) и паклара (Eudontomyzon sp.) су строго заштићене према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Такође је евидентирана и једна врста строго заштићеног рака и то поточни рак (Austropotamobius torrentium). Очуваност шума и разноврсност станишта, са уједначеном и влажном микроклимом на Букуљи, изразити су потенцијали овог подручја за развој разноврсних и специфичних гљива. Теренским обиласцима забележено је 56 таксона макрогљива, од којих су зелено-љубичаста зека (Russula cyanoxantha) и црна труба (Craterellus cornucopioides) заштићене дивље врсте у складу са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Досадашња истраживања терена потврдила су биолошку, геолошку и предеону вредност простора планине Букуља, те се у наредном периоду очекује завршетак теренских истраживања, као и интензиван рад на анализи и обради прикупљених теренских података до којих се истраживањима дошло, што ће резултирати израдом стручне основе – Студије заштите Специјалног резервата природе „Букуља“.