За потребе израде Студије заштите, мултидисциплинарни тим стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије током априла и маја 2026. године наставио је теренска истраживања и валоризацију простора планине Букуља. Истраживања су започета у октобру и новембру 2025. године, а њима су обухваћене све области потребне за израду Студије, геологија, геоморфологија, хидрологија, биологија (ботаника, ихтиологија, орнитологија, мамологија, ентомологија, херпетологија…) шумарство, просторно планирање, екологија и др.
Букуља је планина вулканског порекла у Шумадији, у чијем подножју се налази Аранђеловац. Њено подручје највећим делом чини шумски простор под аутохтоном вегетацијом, где се истичу чисте брдске букове шуме (Фагетум моесиацае субмонтанум). Поред њих, аутохтону вегетацију простора чине и шуме различитих храстова: сладуна (Qуерцус фраинетто), цера (Qуерцус церрис) и китњака (Qуерцус петраеа). Истраживањима су евидентиране и бројне заштићене дрвенасте врсте према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, и то: клокочика (Стапхyлеа пинната), дивља ружа (Роса цанина), бодљикава кострика (Русцус ацулеатус), широколисна кострика (Русцус хyпоглоссум), ситнолисна липа (Тилиа цордата Милл.), бели глог (Цратаегус моногyна Јацq), дрен (Цорнус мас) и сл.
Добро очувани шумски екосистеми Букуље испресецани су бројним планинарским стазама, потоцима, јаругама и шумским влакама. Планина представља и водно заштитну зону која са две акумулације (Букуљско и Гарашко језеро) има изузетан значај за водоснабдевање итуграда Аранђеловца са околином, као и за очување квалитета подземних вода. Теренским ихтиофаунистичким истраживањима у водама на простору Букуље евидентирано је 18 врста риба од којих је шест заштићено, а две, балкански вијун (Сабанејеwиа балцаница) и паклара (Еудонтомyзон сп.) су строго заштићене према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Такође је евидентирана и једна врста строго заштићеног рака и то поточни рак (Аустропотамобиус торрентиум).
Очуваност шума и разноврсност станишта, са уједначеном и влажном микроклимом на Букуљи, изразити су потенцијали овог подручја за развој разноврсних и специфичних гљива. Теренским обиласцима забележено је 56 таксона макрогљива, од којих су зелено-љубичаста зека (Руссула цyаноxантха) и црна труба (Цратереллус цорнуцопиоидес) заштићене дивље врсте у складу са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Досадашња истраживања терена потврдила су биолошку, геолошку и предеону вредност простора планине Букуља, те се у наредном периоду очекује завршетак теренских истраживања, као и интензиван рад на анализи и обради прикупљених теренских података до којих се истраживањима дошло, што ће резултирати израдом стручне основе – Студије заштите Специјалног резервата природе „Букуља“.
[Best_Wordpress_Gallery id=”249″ gal_title=”Istrazivanje bukulje za zastitu 2026″]
