Подручје Космаја се налази педесетак километара јужно од Београда, у његовом административном подручју. Космај и његова шира околина представљају подручје од посебног културно-историјског значаја, са већим бројем заштићених културних добара, евидентираних споменичких објеката и утврђених значајних места. У заштићеном подручју истичу се културно-историјске вредности манастира: Кастаљан, Павловац, Тресије,… Специфичан геолошки састав терена (неогени пескови и глине, лапорци, кречњаци, брече, пешчари и серпентинити), надморска висина до 630 м битно су утицали на флористички и вегетацијски диверзитет Космаја.
Подручје располаже и неочекивано високим степеном биолошке разноврсности, односно богатим фондом живог света са бројним представницима сврстаним у природне реткости, угрожене, реликтне и ендемичне врсте.
Подручје се налази у зони умерено-континенталне климе и богато је ливадско-травном и жбунастом вегетацијом. Шумска вегетација заузима око 10% простора где су заступљене углавном шуме храста, граба и букве, у виду мањих комплекса, шумарака и дрвореда. Већи комплекси се налазе само на масиву Космаја, и у подручју Губеревачке шуме. Највећи део подручја припада равничарској и брдској висинској зони. Површине под културама различитог састава заступљене су са преко 60%. По површини је највећа изданачка шума букве са 24,1% док необраслих површини има 26,93 ха или 4,1 %. У нижим деловима масива Космаја и у подножју присутни су зељасти типови вегетације окарактерисани ксеромезофилним пашњацима и ксерофилним брдским ливадама најбоље развијеним на подручју Кошутице.
Иако релативно ниска планина, Космај се одликује присуством појединих биљних врста које су на подручју Србије ретке и угрожене, а његов биљни покривач представљен је пре свега шумском вегетацијом. На нижим надморским висинама (250-400 м) развија се појас сладуново-церове шуме Qуерцетум фраинетто-церрис Рудски, а изнад 400 м китњаково-грабова шума Qуерцо-Царпинетум сербицум. На врховима Великог и Малог Космаја (500-626 м) јавља се букова шума Фагетум монтанум, која се у неким деловима (Суви До) спушта до испод 300 м н.в.
У погледу просторне заступљености највећа по површини је изданачка шума букве са 24,1% док необраслих површини има 26,93 ха или 4,1 %. У нижим деловима масива Космаја и у подножју присутни су зељасти типови вегетације окарактерисани ксеромезофилним пашњацима и ксерофилним брдским ливадама које су најбоље развијени на подручју Кошутице.
У погледу фауне сисара, подручје Космаја припада, по свему зони потенцијално умерено високог диверзитета фауне сисара, са до сада реги¬строване 34 врсте. Висок је проценат фауне сисара стављене на прелиминарни списак за Црвену листу кичмењака Србије (64,71%). Релативно мали број до сада регистрованих врста је вероватно последица недостатка темељних истраживања фауне сисара на Космају и ширем подручју.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
ИИИ (треће) категорије заштићено природно добро се категорише као значајно природно добро.
ПОВРШИНА
3514,50 ха.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите ИИ и ИИИ степена.
ОПШТИНА/Е
Београд.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Није било заштите пре 2004. године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Решење о стављању под заштиту природног добра ”Космај”, број: 501-890/05-XИИИ-01, („Службени лист града Београда“, бр. 29 – 36)
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
