Предео изузетних одлика „Авала“

Предели изузетних одлика

Авала је најсевернија шумадијска планина и својом висином од 506 м н.в. истиче се у ширем подручју Београда. Данашњи облик издужене купе добила је комбинацијом тектонских покрета – наборних облика и утискивањем магме – лаколита, али и дејством абразионих и ерозионих процеса. Изграђена је од најстаријих стена околине Београда, серпентинита, и флима (авалски флим). На њој се налази једино лежиште цинабарита у Србији. Позната је по лежштима минералних сировина још из античког и преантичког доба и данас се налазе бројни остаци рударске делатности. На Авали се налазе бројни споменици везани за историју српског народа. Истичу се споменик Незнаном јунаку (културно добро од изузетног значаја), споменик Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији.

Планина се карактерише разноврсном и специфичном педолошком структуром и повољном климом. Изузетно је богата вегетацијским и флористичким елементима. На њој су заступљене фитоценозе са око 597 биљних врста, које се могу сврстати у три разреда, 86 фамилија и 317 родова. То је готово 1/6 врста, око 1/2 родова и 1/2 породица у односу на флору Србије.

Велики број биљних врста: Лабурнум анагyроидес Медик (зановет), Лилиум мартагон Л. (златан), Прунус лауроцерасус Л. (зелениче), Илеx аqуифолиум Л. (зеленика), и друге заштичене су као природне реткости. Велики број лековитих врста Русцус ацуелатус (јежевина), Ориганум вулгаре (вранилова трава), Орхис морио (салеп), Атропа белладонна (велебиље) и др. су под контролом коришћења и промета. Готово 70% укупне површине прекривено је шумом која је представљена у оквиру висинског региона станишта храста и букве, а представљена шумским заједницама сладуна и цера са костриком, китњака и граба, китњака и црног јасена, брдске букве и друго.

У храстовим, предпланинским и буковим и другим шумама нашле су се бројне врсте птица. Значајне су Фалцо тиннунцулус (ветрушка), Стриx алуцо (шумска сова), Отус сцопс (чук), Ситта еуропаеа (пузавац), Дрyобатес мајор (велики шарени детлић), Бутео бутео (мишар) и друге.

У флори Авале по броју врста доминира породица главочика (Астерацеае) са 40 родова и 74 врсте, као у Србији и Европи. Најбројнији родови ове породице су: Центауреа, Хиерациум, Инула. Лептирњаче (Фабацеае) садрже 18 родова и 57 врста, а најбројнији су родови: Вициа, Латyрус и Трифолиум.

Поред врсте ове породице значајну градитељску и едификаторску улогу имају и врсте из породице липа (Тилиацеае), леске (Цорyлацеае), брестови (Улмацеае), јавори (Ацерацеае) и друге. Неке породице обухватају значајне лековите биљке (Хyперицацеае Малвацеае, Примулацеае, Гентианацеае и друге). Од укупне флоре Авале 15% је признатих и познатих лековитих биљака.

Поред флористичке разноврсности флору Авале карактерише и разноврсност животних форми и њихов уравнотежен суживот у биљним заједницама и екосистемима, што је карактеристика добро очуване животне средине и природе уопште.