Парк природе „Радан“ се налази на југу Србије и обухвата подручје омеђено реком Топлицом на северу, Јабланицом на југу, Косаницом на западу и Лесковачком котлином на истоку. Смештен је на месту где се Динариди сучељавају са Родопима, што је значајно утицало на разноврсност рељефа, сложеност геолошког састава и тектонских односа. Највиши врх Радана је Шопот (1.408 м). Геолошку подлогу чине магматске и метаморфне стене. Шире подручје Радана било је у далекој прошлости поприште интензивне вулканске активности (Лецки андезитски комплекс), о чему сведоче разноврсне магматске стене, очувани остаци вулканских купа и кратера, лежишта метала и бројни термоминерални извори, међу којима су најпознатији извори азотних вода у Пролом бањи. Од хидролошких специфичности издваја се врло ретка хидрографска појава, бифуркација на реци Деливоде на источним падинама Радана и водопад на Боринској реци висине 8м.
Биолошке вредности подручја изражене кроз флористички и фаунистички састав ценотичку композију екосисетма. Велика вредност подручја огледа се у присуству разноврсних шумских заједница, међу којима су најзначајније шуме сладуна и цера Qуерцетум фарнетто-церрис, термофилне китњакове Qуерцетум монтанум моесиацум и китњаково – грабове заједнице Qуерцо-Царпинетум сербицум, полидоминантне шумске заједнице са мечјом леском и кавкавском липом и брдске и планинске букове шуме, као и у богатству биљним врстама (751), међу којима се издвајају ендемити: Пулсатилла монтана ссп. булгарица, Пастинаца хирсута, Армериа румелица и Седум стефцо.
Подручје Радана насељавају бројне врсте сисара, међу којима је од посебног значаја ендемична врста македонска волухарица Питyмyс фелтени. Одликује се и разноврсном фауном птица са врстама као што су – црна рода Цицониа нигра, орао кликташ Цицониа нигра, сури орао А. цхрyсаетос, патуљасти орао Хиерааетус пеннатус, сиви соко Фалцо перегринус, прдавац Цреx цреx, буљина Бубо бубо и легањ Цапримулгус еуропаеус. Најзначајније врсте ихтиофауне на овом подручју су: поточна пастрмка Салмо трутта, двопругаста уклија Албурноидес бипунцтатус, поточна мрена Барбус балцаницус, кркуша Гобио гобио, клен Леуцисцус цепхалус, вијун Цобитис таениа и гргеч Перца флувиатилис.
Разноврсност предеоних одлика Радана, који се огледају у богатству пољопривредних, шумских, ливадских (низијских, брдских, планинских) и водених екосистема, употпуњен је и културно-историјским вредностима, међу којима се истиче један од највреднијих културно-историјских налазишта ранохришћанског света – Царичин град лустиниана прима, који се налази у источном делу Парка.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
43.512,72 ха.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите И, ИИ и ИИИ степена.
ОПШТИНА/Е
Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и Прокупље.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Уредба о проглашењу Парка природе „Радан“ („Службени гласник РС“, бр. 91/2017)
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу Парка природе “Радан” („Службени гласник РС“, бр. 4/2024)
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
