Сићевачка клисура је заштићена као подручје изузетне биолошке разноврсности и станиште или боравиште великог броја ендемичних, ендемореликтних, реликтних и ретких врста биљака и животиња, као особени пример појаве и међудејства геолошких, геоморфолошких и хидролошких процеса и као предео изражених обележја природне лепоте и успешног споја природе, људских традиционалних делатности и градитељства и културно-историјских споменика.
Сићевачка клисура представља пробојницу реке Нишаве кроз Куновичку површ која тече између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. У морфолошком погледу, Сићевачка клисура представља једну од најимпресивнијих и највреднијих клисурастих и кањонских кречњачких долина у Србији. У оквиру клисуре издвајају се три морфолошке целине – Градишки кањон, Просечка клисура и Островичка котлина.
Посебан печат њеном изгледу дају бројне пећине, поткапине, јаме, вртаче, остењаци и импозантни кречњачки екскарпмани Кусаче, поређани у лучни, амфитеатрални низ. Одликује се вишеструким природним и створеним вредностима. Упркос бројним утицајима човека, на подручју клисуре је регистровано присуство већег броја ендемичних, ендемореликтних, реликтних , ретких и у целини гледано, значајних врста биљака, па се са правом може рећи да представља велики рефугијум биљних врста Србије, Балкана и Европе.
Најатрактивнији и највреднији део клисуре је грандиозни Градишки кањон са тесно склопљеним странама, које највећим делом чине вертикалне, степенасто одсечене камене литице. Ширина кањона при дну се углавном своди на речно корито Нишаве.
Управо на овим недоступним литицама се гнезди један од последњих парова сурог орла (Аqуила цхрyсаетос) у Србији. На излазу из кањона се налази узвишење Облик. Ово узвишење и Јелашничка клисура представљају јединствена и ексклузивна станишта на којима заједно расту врсте српска рамонда (Рамонда сербица) и Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае), терцијарни реликти и ендемити Балкана, градећи заједницу Рамондиетум натхалиае-сербицае.
Посебну вредност подручја Сићевачке клисуре бројни средњовековни манастири, црквишта, градине и утврђења, цркве и други вредни споменици, локалитети и налазишта. Међу наведеним, два манастира имају статус непокретних културних добара и очувани су у целости – Манастир Свете Богородице и Манастир Свете Петке „Иверица“. Такође, очувани су и делови чувеног римског пута Виа милитарис.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
И категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
114.332 ха.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Режими заштите И (првог), ИИ (другог) и ИИИ (трећег) степена.
ОПШТИНА/Е
Зајечар, Књажевац, Пирот, Димитровград.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Уредба о заштити парка природе „Стара планина“ („Службени гланик РС“, бр. 19/1997).
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о заштити парка природе „Стара планина“ („Службени гланик РС“, бр. 23/2009).
УПРАВЉАЧ
Јавно предузеће „Србијашуме“.
