Шар-планина се налази на подручју Косова и Метохије и представља висок јужни обод Србије дуг 85 км.
За национални парк је проглашена 1993. године у привременим границама од 39.000 ха. Предвиђено је да трајним границама обухвати површину од око 97.000 ха.
У веома сложеној грађи Шар-планине учествују стене различите старости, од палеозојских гранита, мезозојских кречњака и еруптива, до глацијалних седимената квартара и савремених падинско-речних седимената. Ове стене су изградиле главни гребен са преко 30 врхова високих од 2.500 до 2.652 м надморске висине (Бистра). Испод врхова се налазе високи планински превоји, плећате површи и бочни гребени ребрасто рашчлањени дивљим рекама и потоцима.
На читавом масиву и његовим огранцима преовлађује глацијална и периглацијална морфологија. Посебно су атрактивни сурови леднички циркови, бели снежаници, џиновски бедеми камених блокова, реке камења, вертикалне литице, дубоке клисуре и кањони, 70 глацијалних и 20 нивационих језера, познатих као „горске очи”.
Шар-планина се убраја у водом најбогатије планине Балканског полуострва. На сваком кораку се наилази на хладне изворе и потоке, на високопланинске тресаве, на дивље, успенушале планинске речице које се преко каскада, слапова и водопада спуштају у долине и уливају у две највеће шарске реке – Призренску Бистрицу и Лепенац.
На Шар-планини живи 1.800 биљних врста. Најзначајни су бројни терцијарни и глацијални реликти и 339 балканских ендемита од којих су 18 локални ендемити, присутни искључиво на овом масиву: Ацхиллеа алеxандрирегис, Борнмуллера диецкии, Диантхус сцардицус, Цроцус сцардицус, Вербасцум сцардицолум, Церастиум неосцардицум, Потентилла доерфлери, Хиерациум сцардицолум и други.
Попут флоре, и вегетацију одликује несвакидашње богатство. У националном парку је описано 190 биљних заједница чији карактер варира од медитеранско-субмедитеранског у долинама река, до субарктичког на највишим врховима. Посебно су драгоцене јединствене заједнице ендемореликтне српске рамонде (Рамонда сербица) у кречњачким клисурама, шумске заједнице ендемореликтних балканских борова мунике (Пинус хелдреицхии), молике (Пинус пеуце) и жбунасте заједнице горске руже (Рхододендрон ферругинеум).
У Националном парку живи 147 врста дневних лептира, 45 врста водоземаца и гмизаваца, ОКО 200 врста птица и 32 врсте сисара (без слепих мишева), што га чини једним од фаунистички најбогатијих подручја Европе. На простору Парка срећу се белоглави суп (Гyпс фулвус), сури орао (Аqуила цхрyсаетос), сиви соко (Фалцо перегрyнус), снежна зеба (Монтифрингилла нивалис), орао брадан (Гyпаетус барбатус), велики тетреб (Тетрао урогаллус), динарска волухарица (Динаромyс богданови), куна златица (Мартес мартес), куна белица (Мартес фоина), видра (Лутра лутра), дивља мачка (Фелис силвестрис), рис (Лyнx лyнx), медвед (Урсус арцтос) и дивокоза (Рупицарпа рупицарпа).
Богатство врста, велика заступљеност ендемореликата, национално и глобално значајних врста, Шар-планину сврстава у најзначајније центре балканског високопланинског ендемизма и у једну од „врућих тачака” биолошке разноврсности Европе. Национални парк „Шар-планина” се одликује и јединственом културном баштином. По вредности се издваја 45 цркава и манастира подигнутих у периоду од XИИ до XВИ века, у време средњовековне српске државе. У најзначајније културно-историјске објекте се убрајају испосница и манастир Св. Петра Коришког из XИИИ века, црква Св. Богородице из XИИИ века, црква Св. Петке из XИВ века, црква Св. Богородице Одигитрије из XИВ века, манастир Св. Тројице из XВ века. У подножју Шар-планине надомак града Призрена, цар Душан је у XИВ веку саградио српску средњовековну престоницу, о чему сведоче остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели.
Национални парк „Шар планина“ основан је ради очувања:
➢ различитих облика глацијалног (циркови, морене глацијална језера и др.), периглацијалног (снежанички циркови, клизећи блокови, микро-облици тундра мозаика са дробинама и др.), крашког и флувијалног рељефа; хидролошких објеката и појава (речни токови, извори, потоци, тресаве и језера);
➢ шумских и високопланинских вегетација и њихових станишта (заједнице мунике, молике, кривуља, тресаве и високе зелени и др.);
➢ станишта и популације дивље флоре (хајдучица краља Александра, Николићев пуцавац, борнмилера, шарпланински каранфил и др.) и фауне, посебно богате фауне дневних лептира, птица (сиви соко, велики тетреб, јаребица камењарка, прдавац, балканска ушата шева), сисара (снежна и динарска волухарица, мрки медвед, вук, дивокоза и др.);
➢ предела са низом карактеристичних обележја;
➢ бројних објеката културне баштине који потичу из средњевековне српске државе (манастири Св. Арханђела, Св. Петра Коришког, Св. Богородице и цркве Св. Николе, Св. Петке, Св. Ђорђа и др.) и заштите и очувања спомен обележја.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
Укупна површина НП „Шар планина“ износи 22.805,43 ха, од чега је 10.359,00 ха у државној својини, а у приватној и другим облицима својине 12.446 ха.
РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ
И степен заштите (32,27% укупне површине),
ИИ степен заштите (13,15% укупне површине) и
ИИИ степен заштите (54,58% укупне површине).
ПОЛОЖАЈ
Национални парк „Шар планина“ простире се на крајњем југу Србије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, дуж главног гребена, са врховима изнад 2000 м надморске висине и највећим врхом Бистра (2641 м). Обухвата северне и северозападне делове главног масива, на који се преко Превалаца надовезују шарпланински огранци Ошљак, Островица и Коџа Балкан.
Подручје Националног парка „Шар планина“ налази се на територији општина Призрен, Штрпце, Сува Река и Качаник.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 39/1993, 44/1993-исправка, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 и 36/2009).
АКТ О ЗАШТИТИ
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 84/2015 и 95/2018 – др. закон).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Национални парк Шар планина“.
