Национални парк „Копаоник” простире се на највишим и најочуванијим деловима планине Копаоник, која се уздиже у средишњем делу јужне Србије. Први пут је заштићен 1981. године.
Национални парк почиње на висини од око 800 м, а завршава се планинским гребенима међусобно повезаним високим превојима. Над њима доминира највиши Панчићев врх (2.017 м надморске висине). Највећа површина парка обухвата централни и најшумовитији део копаоничког масива, пространи, релативно заравњени предео висок ОКО 1.700 м. Овај део масива познат је као Равни Копаоник. Карактеришу га несвакидашња лепота и разноврсност предела. Саткан је од планинских врхова, пашњака, густих четинарских и мешовитих лишћарско – четинарских шума, заравни са изворима, клисура, разливених потока и тресетишта. Богатству пејзажа посебно доприноси 12 геоморфолошких, шест геолошких и осам хидролошких објеката геонаслеђа универзалне вредности.
Копаоник се одликује високим степеном биолошке разноврсности. Красе га разноврсни екосистеми изграђени од бројних врста и њихових заједница. На овом масиву је пронађено преко 1.600 врста биљака. Само високопланинску флору гради 825 врста, од којих је 91 врста ендемичног, а 82 врсте субендемичног карактера. Такође, присутна су три локална, копаоничка ендемита. То су копаоничка чуваркућа (Семпервивум копаоникенсис), копаоничка љубичица (Виола копаоникенсис) и Панчићева режуха (Цардамине панциции). О значају Копаоника за очување биолошке разноврности говори податак да на њему расте 11,9% балканских високопланинских ендемита. Такође, на Црвеној листи флоре Србије налази се 50 врста, на Европској црвеној листи четири врсте и на списку природних реткости Србије 30 врста биљака овог масива.
Вегетацију карактеришу сви вегетацијски појасеви високих планина централног Балкана. У подножју су термофилне храстове шуме, на које се надовезују климатогене заједнице разноврсних монтаних букових шума. Изнад буковог појаса развијене су густе смрчеве шуме, изнад којих се према врховима шири субалпијска жбунаста вегетација. Највише делове Копаоника прекривају планински пашњаци и рудине. Вегетацијско богатство националног парка огледа се у присуству 65 биљних заједница, које указују да је ово подручје, поред флористичког, значајан центар вегетацијске разноврсности Србије и Балканског полуострва.
Еколошка разноврсност условила је и богатство животињског света. У националном парку је присутно шест врста водоземаца и шест врста гмизаваца, од којих осам има статус заштићених врста у Србији. Фауна птица обухвата преко 170 врста. Гнездарице чине чак 90% птичје популације. Између осталих, овде се могу видети планинска шева (Еремопхила алпестрис), шумска шева (Луллула арбореа), крстокљун (Лоxиа цурвиростра), дрозд камењар (Монтицола саxатилис), јаребица камењарка (Алецторис граеца) и многе друге врсте.
Фауну сисара чини преко 40 врста. Неке од карактеристичних врста су алпска ровчица (Сореx алпинус), водена ровчица (Неомyс фодиенс), патуљасти миш (Мицромyс минутус), веверица (Сциурус вулгарис), дивља свиња (Сус сцрофа) и вук (Цанис лупус).
Национални парк, поред научног, еколошког и васпитно – образовног, има и туристички значај. Копаоник је највећи и најлепши зимски туристички центар у Србији.
Посебну драж Копаонику дају разбацана села, старе воденице и бачила у којима се чува традиционални начин живота. На овом планинском масиву се налази и 15 непокретних културних добара. По својој старости и културно-историјској вредности издвајају се остаци цркве Св. Прокопија на Небеским столицама, која је подигнута на светилишту из ВИИ века, црквиште у Метођу и црква Св. Петра и Павла у Кривој Реци. Такође, бројни су остаци средњовековних рудника и топионица. На врху Небеских столица налази се и маузолеј у којем се налазе посмртни остаци Јосифа Панчића, највећег српског ботаничара.
Национални парк „Копаоник“ основан је ради очувања:
➢ разноврсне геолошке грађе са стенама различитог настанка и старости (гранити, серпентинити, шкриљци, мермери, андезити и кречњаци);
➢ вегетацијских појасева високих планина централног дела Балкана;
➢ шумских вегетација, вегетација субалпијских жбунова, пашњака, тресавска вегетација и др.;
➢ флористичке хетерогености и ендемске планинске флоре, ендемске, субендемске и стеноендемске врсте биљака (Панчићева режуха, копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица, кохова генцијана и др.);
➢ богате фауне, међу којом се посебно истичу птице (балканска ушата шева и др.), већи број гмизаваца, водоземаца и сисара (вук, видра, срна, алпска ровчица, пух лешникар, шарени твор, дивља свиња и др.), риба (поточна пастрмка) и др.;
➢ објеката геонаслеђа, воде и предела (Панчићев врх, Козје стене, Беле стене, кањон Самоковке, Оштри крш, водопад Јеловарник, седам девојачких извора, Марине воде, Крчмар и др.);
➢ културно-историјских вредности (остаци цркве Св. Прокопија на Небеским столицама, црквиште у Метођу и црква Св. Петра и Павла у Кривој Реци) и заштите и очувања спомен обележја.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
Укупна површина НП „Копаоник“ износи 11.969,04 ха, од чега су у државној својини 9.862,6 ха, а у приватној и другим облицима својине 2.106,98 ха.
РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ
И степен заштите (12,38% укупне површине),
ИИ степен заштите (29,94% укупне површине) и
ИИИ степен заштите (57,68% укупне површине).
ПОЛОЖАЈ
Национални парк „Копаоник“ налази се у јужном делу Републике Србије и захвата највредније и највише делове планине Копаоник и то: сливове Самоковске, Гобељске, Брзећке и Барске реке, са низом врхова виших од 1600 м надморске висине и Панчићевим врхом од 2017 м.
Подручје Националног парка „Копаоник“ простире се на територијама општина Рашка и Брус.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 39/1993, 44/1993-исправка, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 и 36/2009).
АКТ О ЗАШТИТИ
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 84/2015 и 95/2018 – др. закон).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Национални парк Копаоник“.
