Геологија
Геологија је наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка, процеса који су је обликовали и њеног састава и структуре. Сложене геолошке активности, које су се дешавале током дугог еволутивног развоја, обухватале су седиментацију, магматске активности, метаморфне промене и снажне тектонске покрете. Те активности су се дешавале кроз дугу геолошку историју, али трају и данас и утичу на геолошку грађу Земље. Иако подручје Србије површински заузима малу територију, у геолошком смислу то је изузетно разноврсан и комплексан простор који се налази на споју крупних геотектонских целина: Динарида, Вардарске зоне, Српск-македонске масе, Карпато-балканида и Панонског басена. Развој нових дисциплина током 20. века утицао је на то да се, и у оквиру геолошких наука у проучавању геолошке грађе, поједине појаве и профили посматрају као део природне баштине, с обзиром на то да су препознати као објекти које треба сачувати због њихове научне, естетске, историјске и других вредности. Најчешће су то необновљиви и непоновљиви природни објекти и појаве, као што су структурни облици, продукти ендогених (интрузиви, вулканизам) и егзогених процеса (настанак седиментних басена), минерали, стене, фосили, лежишта минералних сировина и други, али и они откривени антропогеним деловањем. У складу са тим, у свим геотектонским јединицама евидентирани су и издвојени бројни објекти геонаслеђа од националног и међународног значаја. Завод за заштиту природе Србије је, на основу својих законских овлашћења, за неке од тих објеката израдио студије заштите, које су стручне основе за доношење акта о заштити, односно за проглашење заштићених подручја. Објекти геолошког наслеђа штите се у: – брдско планинским подручјима (вулкански нек Островица, „Kоленаста бора“ у усеку пруге Београд-Мала Крсна, окамењена шума Лојаник код Краљева и други), али и у – густо насељеним урбаним срединама (профил на Ташмајдану, профил испод Споменика победнику на Калемегдану, лесни профил у Земуну и други). Појединачно, заштићени су као споменици природе, а не мали број се налази и унутар просторно већих заштићених подручја, као што су национални паркови, паркови природе и друго.
Палеонтологија
Геолошким и палеонтолошким истраживањима, која се интензивно врше већ више од сто година, на територији Србије откривен је велики број палеонтолошких локалитета са фосилним остацима биљака и животиња. Ови локалитети одликују се великим богатством фосила који су егзистовали у широком распону геолошког времена које обухвата више од 600 милиона година. Разноврсност и бројност фосилизованих организама условљени су веома сложеном геолошком грађом сегмента Земљине коре на простору данашње Србије, чији се положај, облик и састав константно мењао десетинама и стотинама милиона година. Кретање континената кроз геолошку историју Земље У време постојања мезозојског океана Тетиса, пре око 200 – 300 милиона година, поједини простори на подручју Србије међусобно су били удаљени и по више хиљада километара. Снажни геодинамички покрети, нарочито у последњих 60 милиона година, у првом реду покрети скраћивања простора, убирање, субдуковање и други, учинили су да се веома разноврсне творевине океанског и морског дна, острвских архипелага, плиткоморске, па и праве континенталне творевине данас налазе једне преко других, или једне до других у склопу планинских венаца и других облика рељефа. Све животне средине имале су своје специфичне биљне и животињске форме чији се фосилни остаци, заједно са другим продуктима депозиционих средина, данас налазе у седиментима по многобројним локалитетима широм Србије. Ово се на најбољи начин може доказати савременим чињеницима које показују да се на линији североисток – југозапад, од Ђердапа до границе са Црном Гором, данас, у сложеној геолошкој грађи, налазе творевине као што су: ➢ интраокеанске карбонатне платформе – ранији делови Африке ➢ творевине пространог дубоког дна великог Тетиског океана са остацима многобројних архипелага ➢ плитководне морске творевине северног обода Тетиса у алтернацији са правим копненим наслагама Европског континента. Последица ових динамичких промена на Земљиној кори је то да наши терени данас садрже веома богате архиве разноврсних палеонтолошких докумената који, по разноврсности и богатству, чине особито геонаслеђе које заузима значајно место у светским размерама и какво се ретко може срести на тако малом простору. Геолошка временска скала Занимљива палеонтологија Archousaria НП Ђердап – Кањон Бољетинске реке ( фото: С.Маринчић ) Лесни профили – Земун, Батајница ( фото: С.Маринчић ) Лојаник – окамењена шума ( фото: С. Маринчић ) Палеонтолоски локалитет Пребреза ( фото: С.Маринчић ) Степски мамут – Виминацијум ( фото: С.Маринчић )
Спелеологија
Спелеолошким објектима, у ужем смислу, сматрају се пећине и јаме као подземни облици рељефа настали карстним процесом. Пећинама (caves) се називају хоризонтални и субхоризонтални подземни канали. Јамама (pits) се називају вертикални и субвертикални канали. У свету (на енглеском говорном подручју) за јаме и пећине одавно је прихваћен јединствен термин ”caves”. Ове објекте, поред морфологије подземних канала, посебно интересантним, привлачним, интригантним и, свакако, научно значајним, чини и присуство воде, акумулативних форми – пећинског накита и живог света. Карстни процес је специфичан егзогени геоморфолошки процес који, осим дејстава на површини, својим растварачким дејством силази и испод површине земље, стварајући тако специфичне и атрактивне подземне облике рељефа. Карст као мултидисциплинарни феномен пружа заиста висок диверзитет, како појава, тако и процеса у којима подземни облици рељефа настају и развијају се. Око 10% територије Србије чине карстни терени, односно терени изграђени од карбонатних стенa које су добра подлога за развој карстификације и за формирање карстног рељефа, како површинског, тако и подземног. На тим теренима формиран је и развијен велики број подземних рељефних облика – спелеолошких објеката. У Инвентару геонаслеђа Србије (2005), у групи Спелелошки објекти нашло се 80 објеката, од којих је 56 пећина, 10 јама и 14 понора. Заштићено је 37 објеката, а у скорије време донет је и акт о заштити једног новог спелеолошког објекта, јаме – Тупижничка Леденица на планини Тупижници, општина Књажавац. Сви посебно заштићени спелеолошки објекти су споменици природе. Многи спелеолошки објекти налазе се у оквиру већих заштићених природних добара те уживају заштитни статус подручја на коме се налазе. Завод је у два циклуса, у периодима од 1999-2004. и 2005-2010, спроводио пројектну тему „Биоспелеолошка истраживања Србије“. Овим истраживањима обухваћено је преко стотину спелелошких објеката, а као резултат, пронађен је велики број врста троглофауне, међу којима и велики број реликтних врста, ендемита, стеноендемита, нових врста за фауну Србије, као и нових врста за науку. Такође, СП „Церјанска пећина“ је била предмет истраживања у петогодишњем периоду (2011-2015.), када су стручни сарадници Завода спровели у великом обиму комплексна и мултидисциплинарна истраживања, а као резултат објављена је књига „Споменик природе Церјанска пећина“ Међу спелеолошким објектима геонаслеђа, посебну атрактивност има девет пећина које су доступне за туристичке посете, и то Ресавска, Рајкова, Мермерна, Лазарева, Церемошња, Равништарка, Потпећ, Рисовача и Стопића пећина. У току је уређење још три пећине, од којих се за Хаџи-Проданову очекује пуштање у рад ове сезоне. Карта спелеолошких објеката Спелеолошки објекти – списак Цeрјанска пeћина Хаџи Проданова пeћина Лазарeва пeћина Пeћина Цeрeмошња Пeћина Подпeћ Пeћина Равништарка Пeћина Рисовача Пeћина Боговинска Пeћина Пeтница Рајкова пeћина Рћанска пeћина Рeсавска пeћина Стопића пeћина
Хидрологија
Хидрологија је наука која изучава воде у природи, њихово распрострањење, и одређује закономерности развоја појава и процеса у природи. У очувању и заштити природе присутна је кроз хидролошко наслеђе – савремену дисциплину хидрологије и геонаслеђа. Хидролошко наслеђе у средиште свог интересовања ставља хидролошку разноврсност одређеног простора, истражујући је, вреднујући је и из ње издвајајући изузетне сегменте, репрезентативне водне појаве-објекте хидролошког наслеђа. Објекат хидролошког наслеђа је појавни облик воде на Земљи, или њеном одређеном делу, кога његове еколошке, ресурсне, научне, образовне, социо-културне и естетске вредности издвајају из обиља других и чине га јединственим. Хидролошко наслеђе истиче вредност својих објеката као засебних природних појава и феномена (научна, образовно-васпитна и естетска вредност), саставних и елементарних делова природног система (еколошка вредност) и појава које су услов постојања и развоја човека и друштва (ресурсна и социо-културна вредност), а њихово очување и заштиту поставља као један од крајњих циљева. Класификација хидролошког наслеђа Србије утемељена је на фундаменталној подели хидролошког наслеђа, усклађена са водним специфичностима овог простора, и она обједињује богатство, разноврсност и јединственост водних појава Србије. На Листи објеката хидролошког наслеђа Србије налазе се 272 објекта, подељена у 5 представљених група и више подгрупа. Активностима Завода за заштиту природе Србије до сада је заштићено приближно 120 објеката хидролошког наслеђа Србије. Први природни споменик, који је заштићен у Србији 1949. године, био је Водопад Рипаљка (Велика и Мала Рипаљка) на реци Градашници, у подножју планине Озрен код Сокобање, данас објекат хидролошког наслеђа. Треба нагласити да је тек половина наведеног броја објеката хидролошког наслеђа Србије заштићена због сопствених природних вредности, и то, углавном, као споменик природе (Рипаљка, Хомољска потајница, Крупајско врело, Врело Млаве, Промуклица, Долина потока Бигар, Слапови Сопотнице, Сутеска Сиколске реке са водопадом на Мокрањској стени, Врело Грзе, Јовачка језера и др.), или као важан локалитет у оквиру већег природног добра (национални парк, парк природе, специјални резерват природе и др.), док су се остали „нашли“ у оквирима већих заштићених подручја, а да нису вредновани на одговарајући начин. Такође, известан број објеката хидролошког наслеђа налази се у поступку заштите, као самосталан објекат: Таорска врела, Долина Малог Рзава, Бледерија, Хидролошки комплекс „Калипоље-Буковик“, или као део већег заштићеног подручја попут Кучаја-Бељанице, Мојстирско-драшких планина, Маљена и других. У наредном периоду један од главних задатака Завода у активностима на заштити геодиверзитета, кључног и неодвојивог сегмента природе, биће даљи рад на издвајању и заштити објеката хидролошког наслеђа Србије. Карта хидролошког наслеђа Објекти хидролошког наслеђа
Геоморфологија
Геоморфологија је научна дисциплина која се бави истраживањем рељефа. Под рељефом се подразумевају облици на површини земље који настају и мењају се под утицајем унутрашњих и спољашњих сила земље, како у геолошкој прошлости, тако и данас. Другим речима, рељеф настаје током времена утицајем тектонских и магматских покрета и спољашњих агенаса (кретање воде, температурне промене, лед, вeтар, живи свет) на геолошку подлогу. Геоморфологија се у Србији развија крајем 19. века, мада су геоморфолошки садржаји пре тога били присутни у путописима и разноврсним географским приказима. Сматра се да је савремени рељеф Србије настао током неотектонског периода, оквирно од миоцена до данас или за последњих 23 милиона година. У овом дугом временском раздобљу настајали су и преиначавани облици који у савременим условима имају својства фосилног, реликтног и рецентног рељефа. Најкрупнији рељеф на тлу Србије издвојен је у оквиру пространих геотектонских јединица Динарида, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканида, Панонског басена и ободног дела Влашко-понтијског басена на истоку Србије. Највиша тачка у Србији је врх Ђеравица (2656m) на Проклетијама, а најнижа тачка је ушће Великог Тимока у Дунав на 28m н.в. (занимљиво је да се, заправо, најнижа тачка Србије од 21m н.в. налази на површинском копу Дрмно у оквиру антропогеног рељефа). Савремени активни спољни процеси који утичу на рељеф Србије могу се сврстати у четири групе: ➢ падински процеси (дилувијални, пролувијални и колувијални) ➢ флувијални процес (линијско деловање текуће воде) ➢ крашки процес (растварање кречњачких стена) ➢ периглацијални процес (сезонско замрзавање подлоге) У оквиру ових процеса условно се може укључити и елувијални процес којим се образује растресита подлога (земљиште, дробина) која може бити захваћена геоморфолошким процесима. Активношћу савремених, али и реликтних процеса као што је абразија морско-језерских басена неогена, глацијални процес током плеистоцена или стари тектонски и магматски покрети, настали су репрезентативни облици рељефа од којих су најзначајнији издвојени у Инвентару геоморфолошког наслеђа Србије (2005). У Инвентару геонаслеђа Србије, у оквиру објеката геоморфолошког наслеђа, издвојена су 152 облика, и то, у групи површински крашки рељеф њих 48, флувијални рељеф (48), ерозивни облици рељефа (11), еолски рељеф (7), палеовулкански рељеф (11), глацијални рељеф (21) и периглацијални рељеф (6). У оквиру Инвентара извршено је вредновање геоморфолошког наслеђа Србије. На светском нивоу вредности издваја се: На европском и балканском нивоу вредности истичу се: Клисуре У склопу редовне делатности Завода за заштиту природе Србије један део геоморфолошког наслеђа је заштићен као Споменици природе. Заштићена је Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Кањон Замне са Прерастом, прераст Самар на Кучају, долина потока Бигар, Бигрена акумулација код Тумана и други. У поступку заштите су лавична дома Борачког крша, ерозиони остењаци Вражјег камена-Просечника у долини Пчиње, Бараница као део клисуре Трговишког Тимока и Бледерија код Кладова. Осим Споменика природе, највећи део геоморфолошког наслеђа је заштићен у оквиру већих подручја и предеоних целина као што су Национални паркови Ђердап, Копаоник и Шар планина, Паркови природе Стара планина, Златибор, Голија и други, Резервати природе Делиблатска пешчара, Клисура реке Увац и Осаничке реке, Сува планина, Ртањ и други. Акти о заштити Одлука о заштити Островица Решење о заштити Прераст Самар Решење Прераст у кањону Замне Уредба о заштити Ђавоља Варош Уредба о заштити СП Шупља Стена Уредба о проглашењу Прераст у кањону Вратне Изводи из студија заштитe Островица Прераст Самар Прераст у кањону Замне Ђавоља варош Прераст Шупља стена Прераст у кањону Вратне